Економија и менталитет

Кад гурнеш способне у запећак - они одлазе. Можда и брже него што су побегли од ратова, јер рат ипак дође па прође, а ово може да траје заувек. А кад остану само ботови, ни Вучић се више неће секирати што га толики свет не воли. Сви ће га волети Партијско запошљавање је ствар менталитета, рече министарка Брнабић, а да не би било неспоразума, додаде: „Промена менталитета ће стопирати страначко запошљавање“ (Блиц, 26. фебруара 2017). Па - сензационално, свака част! Још да нам је рекла - који је народ, икада, променио менталитет? Ево, Ирци, на пример: не подносе Енглезе, пију „гинис“ и певају, и никад се нису променили. Исти су били кад су гладовали и бежали у емиграцију, и сада, када су скоро најбогатија земља у Европи. Је ли министарка икада чула за Јужну и Северну Кореју, за исти народ, а две државе - где једни гладују, а друге свет назива азијским чудом. Куд се изгуби менталитет, питамо се? Узрок разлика између две Кореје знамо и сами: разлику чине - институције! Једни имају здраве подстицаје да раде, да улажу, да напредују, док други нису били те среће. Да би преживели, ћуте и клањају се „драгом вођи“, а после његовом „великом наследнику“.... и животаре, шта им преостаје? А партијско запошљавање, ако питате министарку Брнабић, нестаће - кад промене менталитет! Није министарка чула ни за Западну и Источну Немачку (или не повезује) да је разлике тамо направио - зид, а не менталитет. Који свакако није узрок томе што су „остдојчери“ у данима уједињења продавали аутомобиле (додуше, „трабант“) за једну немачку марку, јер за то ђубре нико од западне браће не би више одвојио, а сами ни толико нису имали. И? Шта се десило после тога? Почели су на обе територије да важе (али заиста да важе) исти закони - и добисмо најмоћнију земљу Европе. Kако онда, кад је све тако познато, неко има образа да нам испреда причу о томе да нас, Србе, менталитет спречава да се развијемо? Или да нама у грех буде приписано то што овде неспособни заузимају места способнима? Може им се, ето како имају образа. Овде министри, у ствари, никад ништа и не изјављују, нити исказују било какво мишљење, већ понављају речи које пре њих изговори премијер. Па, чик, онда, нек` им неко нешто приговори! А о менталитету је исте речи најпре изговорио Вучић, па Брнабићева наставља. „Зато нам је потребна промена менталитета. Да наша деца науче да се све у животу постиже радом...“ Ко је ово рекао, шта мислите: Вучић или Брнабићева? И тако оде мит о нестраначким министрима, о независним експертима ... Све је то исти калуп, иста матрица. Исте институције, а накарадне. А главна институција овде гласи: биће онако како ја кажем! Па једном каже - и ја бих срушио дивљу градњу у Херцеговачкој, а кроз пар дана каже - нећу да рушим дивљу градњу у Новом Пазару! И моли нас: „Дајте нам начин да видимо како ћемо да применимо закон“. А начин je само један: да се закон примени на све, па и на дивљу градњу у Херцеговачкој улици, наравно. А институције да штите све легалне зграде, од Херцеговачке - до Новог Пазара, наравно. Ко би онда пристао да инвестира у Србију, где воља зависи само од једне особе? Има их, неколицина ... Једни су (ретки) страни инвеститори, који добијају повластице које им ниједна нормална земља не би одобрила. Други су тајкуни, који под Вучићевом владом расту и цветају, а он сам, на велика врата, уводи Богољуба Карића у своју председничку кампању. А неизвесност - никад већа. Од реченице: „Поновићу по хиљадити пут: не пада ми на памет да се кандидујем“ (Танјуг, 23. јула 2016), до реченице – „Прихватио сам кандидатуру за председника Србије“ (РТС, 14. фебруара 2017), сви министри су седам месеци цупкали онако како је у том тренутку требало да цупкају. И шта ће, кукавци, него да хватају у лету шта да кажу и некако да спасу фотељу. Само, економија то не прашта. Кад гурнеш способне у запећак - они одлазе. Можда и брже него што су побегли од ратова, јер рат ипак дође па прође, а ово може да траје заувек. Привредни раст и бољи живот отићи ће негде другде, јер се људи руководе подстицајима, а не менталитетом. А кад овде остану само ботови, ни садашњи премијер се више неће секирати што га толики свет не воли. Сви ће га волети. Даница Поповић

Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар